 |
Пише ми пријатељ како му у књижари у Београду
понудили песме Радмиле Лазић
Наводно на крхотинама света зида палате
А сентименталност и патетику баца
У живо блато
Али ја не бих, каже он, урбано и постмодерну
Ја не волим конфузије
Радије бих неког песника са стране
Имамо дивно издање Џека Керуака
Јесте да је проза али писана као поема
За душе слободарског духа – за оне речју опијене
Занесене и заљубљене
Нисте ме разумели, каже он, не купујем илузије
И мојих ми је стварно превише
И не тражим никакве песнике стране
Хтио бих наше из унутрашњости Србије
А не не... такве не држимо господине
Са мало среће можете нешто да пронађете
У некој од антикварница
Или ако прошетате недељом до бувљака
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар