 |
Кад је чула лија
један страшан трач,
због њега је одмах
бризнула у плач.
Све сеоске коке
у град се сад селе,
због лукаве лије -
тако звијери веле.
Та прича је лији
и мучна и тешка,
па се она нада -
то је нека грешка.
Због трача што, ево,
већ данима траје,
лисица се хитро
у провјеру даје.
У село кад стиже
вирну преко плота,
и угледа пијетла
с кокама се мота.
Од радости заигра
тад срце од лије,
што селидба кока
десила се није.
 |
Поред цесте још од јуче
напуштено сједи куче,
сједи само, одбачено,
гладно, жедно, уплашено.
И баш кад га сан свлада
појави се мала Рада,
па узвикну сва весела:
- Баш сам такво куче хтјела!
Подиже га, склони с пута,
стави испод свог капута,
па весело скакућући
куцу носи својој кући.
Али мама се расрди,
поче Раду и да грди:
- Што донесе кући куче
да нам ноћу арлауче?!
Бесно режи и уједа,
у фотељу да ми сједа!
А тад куче главу диже,
поче мами длан да лиже.
Бијесна мама више није,
осмијех не зна да сакрије:
- Ово штене баш је фино,
чувај га – чедо мамино.
Јелена Глишић
 |
Нема коментара:
Постави коментар