 |
Ја сам жито без класа,
Суза без ока,
Славуј без гласа,
Туга дубока.
Ја сам песка зрно
Усред пустињских дина,
И оно најцрње црно
У тами морских дубина.
Ја сам пастир без стада,
Чувар харема туђег,
Јадник без јада
И луђи од најлуђег.
Ја сам пешак без ногу,
Хлад без сенке своје,
Нејасан и Богу
Ја, дуга без боје.
И опет жито без класа,
Суза без ока,
Славуј без гласа,
Туга дубока.
Анђелко Заблаћански
/Птица на прозору, Српска књига; Рума 2007./
 |
| Мирослав Б. Душанић |
С Р Е Ћ А Н Р О Ђ Е Н Д А Н!
Нема коментара:
Постави коментар