понедељак, 8. децембар 2014.

Мирослав Б. Душанић: Наше вријеме

Са мојом Лидијом
Наше вријеме

Није вријеме свима наклоњено
Барем се нама тако чини
Неки се њиме расипају
Други су пак силно запослени
Немају га ни за себе лично
Исцури им кроз прсте
Измигољи и као јегуља исклизне

Не треба од тога правити трагедију
И великим људима попут Христа
Вријеме као да се (о)светило
Па опет није био мрзовољан путник
Имао је довољно благих ријечи
Искрених жеља и лијепих осмијеха
И за ратника с руком на балчаку
И за трговца и за сиромаха
И са ранама унакаженог болесника

Свако вријеме је наше вријеме
У њему је сваки пут и казна и награда
Јер сви путеви су путеви искушеника

Мирослав Б. Душанић



Фотографије: Мирослав Б. Душанић

1 коментар:

Веселинка Стојковић је рекао...

Савршено!
Дивни сте, драги Душанићи.