***
Како мора да је страшно када човек осети да је сам на свету, од свега одсечен! Кад човек - ма колико да је залутао - не би осећао своју духовну везу са светом, Богом, он не би могао да живи. Ако пак изгуби свест о тој вези, он не може да живи и убија се. То је објашњење готово свих самоубистава.
(14. јануара 1907.)
Како мора да је страшно када човек осети да је сам на свету, од свега одсечен! Кад човек - ма колико да је залутао - не би осећао своју духовну везу са светом, Богом, он не би могао да живи. Ако пак изгуби свест о тој вези, он не може да живи и убија се. То је објашњење готово свих самоубистава.
(14. јануара 1907.)
***
Живот се не креће већ трепери, подрхтава у сваком бићу. То што се мени чини да се живот креће у времену - илузија је. Живот се само све више и више испољава у времену. Сунце се не креће кад га открију облаци који су га заклањали.
(14. јануара 1907.)
Живот се не креће већ трепери, подрхтава у сваком бићу. То што се мени чини да се живот креће у времену - илузија је. Живот се само све више и више испољава у времену. Сунце се не креће кад га открију облаци који су га заклањали.
(14. јануара 1907.)
Лав Николајевич Толстој
(Бдење; Сврљиг, бр.2, година II, мај 2003.)
Нема коментара:
Постави коментар