* 07. април 1937 † 26. септембар 2002 |
До сада сам га из одређених разлога заобилазио, али данас сам одлучио да објавим једну његову из далеких...
ПРЕДОСЕЋАЊЕ БУДУЋНОСТИ
Њихове су ноћи сурове и долге
јао
где су сада бурлаци са Волге?
У Сербији себри
свуда
иста
туга
историјо страшна
болна
и предуга!
Пролеће је опет!
Киша пољубаца!
Љубећи ме љубиш будућег мртваца.
О реци ми реци
да ли си у стању
да замислиш моју
главу ко лобању?
У пустоме пољу
празно
и дубоко
и мрава што живи где је било око...
И пољскога миша
што потајно
жели
да истера мрава
па да се усели...
И пчелу!
Што слети!
Када ветар дува!
На цвет што је нико
из бившега ува!...
Будућности страшна!
Судбо невесела! –
кад бих бар могао
да будем та пчела!
Ковачи света бацајте чекиће!
Глава ме боли од вашега кова!
Нек нови мајстори преузму посао
и нек се роди васељена нова!
За нове ловце нова и ловишта –
боље бити и миш
но не бити
ништа.
И грицкати зрно
јечма
и пшенице,
и крвљу мачке
умивати лице.
Кад гори човек
цео свет се
греје –
кад изгори
човек
тад пепео све је!
Бранислав Брана Петровић
Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар