 |
Кад пишем пјесму пишем крвљу
Као Данте у паклу страстан
Скривам ране ко твор у дрвљу
Иако танан ја сам властан.
Попићу доба и боцу приде
Пијем своје страшно благо
Од себе, трошим нек ме виде
Јер нисам лопов, нисам Јаго.
Сута ће пасти киша по мени
Данас ће живот да ме гази
О кад бих знао рећи жени
Да моју душу спозна и пази.
Док мени мало зрака дође
Тад сунце пријеђе пола дана
У мојој башти сазри грожђе
Црпећи воду из мојих рана.
Амбро Марошевић
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар