Нисам љубоморан
на све прије мене.
Дођи са човјеком
на твојим раменима,
дођи са стотину њих у твојој коси,
дођи са хиљаду њих међу твојим грудима и стопалима,
дођи попут ријеке
препуне дављеницима,
која увире у побјешњело море,
вјечне валове, и вријеме!
Све их доведи
тамо гдје те чекам;
увијек ћемо бити сами,
увијек само ти и ја
сами на земљи
да започнемо живот!
Џелалудин Руми
Фотографије: Са Лидијом на Лаби (њем. Elbe) — кришом фотографисала кћерка Матеја
3 коментара:
Душанићи: Два голуба бела.
Мислим да смо се стварно тако и осјећали пребирући шкољке и каменчиће...
Срећа. То је срећа.
Постави коментар