 |
ПОСЛОВИЦА
вечној судбини певача
Ко?
Ја?
То никако није могуће,
Нити сам писно, нити сам мако,
Нити сам зуцно, нити сам тако,
Ни коракнуо, ни привирио
Ни руку померио, ни око отворио
У уста ни срка, ни обзинућа
У црево ни гутљаја, ни залогаја
Оба уха зазидана, ни звука, ни гласа
Ни говора, ни шушња,
То сам, ко нигде никакав
Ништа низбогчег,
То сте ви мене с неким и нечим
Заменили, побркали,
Ево, храбри ме, куражи,
кроз ово дрхтање
Да сте ми икакво непочинство,
Зло, грешно и наопако
Пронашли, наденули, приписали,
Речи не могу наћи
Да вам се захвалим на добронамерности
Ма каква да је
Где сте се и мене
из неке сенке, из рупе сетили
било би штета да нисам тај
па макар одмах црко.
Радивој Шајтинац
 |
Нема коментара:
Постави коментар