 |
Док ти на дну лежиш у царству сирена,
И шкољка Тритона кроз бездане труби,
Ја размишљах ноћас украј морских стена,
О црном гласу твојој верној љуби.
А питаће опет: „Шта мој Влада ради?“
И чекаће с чежњом, шта ћу да јој јавим...
... Да ли да напишем: „Јадна сирочади,
Тата вечно спава под Егејом плавим.“
... И сад видим тужан, да то нећу моћи,
– Јер твој гроб је страшан, без крста над
главом –
... Сазнаће кад мину варке дуге ноћи:
И сва срца врисну, пробуђена јавом ...
Крф, 18. маја.
Стеван П. Бешевић
 |
Нема коментара:
Постави коментар