 |
Када човек достигне старост
и испуни своју мисију,
има право да се суочи
са идејом смрти у миру.
Он нема потребу за другим људима -
познаје их и зна довољно о њима.
Оно што му је потребно је мир.
Није добро да се посећује овај човек,
нити да се са њим разговара -
треба широко заобићи врата
његове куће,
као да у њој не живи нико.
(Пријевод са старокинеског)
 |
| Плави јахач, Београд (2001)* |
Мајстор Ђи-џи, како су нам рекли,
био је нежан и смирен, и тако скроман
да се потпуно одрекао света и науке,
јер реч је појава, а он је помно желео
да се клони сваке појаве.
Када су ученици, калуђери и новајлије
били заузети узвишеним говорима и
интелектуалним ватрометима,
у вези са значењем света и највишим
Добром, Мајстор је ћутећи посматрао,
чувајући се сваког показивања.
А када су долазили са питањима,
испразним или озбиљним,
о значењу древних списа, имена Буде,
просветљењу, почетку света и његовом крају,
ћутао је, само тихо подижући прст.
Ово немо-речито показивање прстом
постајало је све ватреније и све већа опомена;
говорило је, подучавало, хвалило, кажњавало,
продирало тако необично у срце света и истине,
да су ученици почињали да схватају
то благо дизање прста
и будили се устрептали.
Херман Хесе
/Пријевод: Душица Лечић Тошевски/
 |
ШУШТАЊЕ СЛОМЉЕНЕ ГРАНЕ
Сломљена, расцепљена грана
виси из године у годину,
суво шуштећи своју песму на ветру.
Без лишћа, без коре,
јалова је и бледа.
Уморна од дугог живота,
уморна од дугог умирања,
њена песма је
тврда и јака,
а њени звуци охоли,
прекривају страх.
Још једно лето.
Још једна дуга зима.
Херман Хесе
/Пријевод: Душица Лечић Тошевски/
Сломљена, расцепљена грана
виси из године у годину,
суво шуштећи своју песму на ветру.
Без лишћа, без коре,
јалова је и бледа.
Уморна од дугог живота,
уморна од дугог умирања,
њена песма је
тврда и јака,
а њени звуци охоли,
прекривају страх.
Још једно лето.
Још једна дуга зима.
Херман Хесе
/Пријевод: Душица Лечић Тошевски/
 |
* НАПОМЕНА
Мигел Серано (Miguel Serrano Fernández): * 10. септембар 1917 † 28. фебруар 2009
веома контраверзна личност, чилеански пјесник, политичар, дипломат (амбасадор Чилеа у Индији 1953-1962, Југославији 1962-1964 и Аустрији 1964-1970), национал-социјалист (самопрокламовани „серанистички хитлеризам“), антисемит, негатор холокауста, пропагатор митолошког надреализма и „телурског/езотеричног хитлеризма“, езотерични теоретичар, мистик... Он је био близак пријатељ садашњег Далај Ламе, Индире Ганди, белгијског адвоката и политичара Леона Дегрела, вође белгијског Рексистичког покрета и истакнутог СС-Вафен официра. Пријатељовао је такође између осталих и са швајцарским психијатром Карл Јунгом, књижевником Херманом Хесеом и пјесником Езром Паундом...
Мигел Серано (Miguel Serrano Fernández): * 10. септембар 1917 † 28. фебруар 2009
веома контраверзна личност, чилеански пјесник, политичар, дипломат (амбасадор Чилеа у Индији 1953-1962, Југославији 1962-1964 и Аустрији 1964-1970), национал-социјалист (самопрокламовани „серанистички хитлеризам“), антисемит, негатор холокауста, пропагатор митолошког надреализма и „телурског/езотеричног хитлеризма“, езотерични теоретичар, мистик... Он је био близак пријатељ садашњег Далај Ламе, Индире Ганди, белгијског адвоката и политичара Леона Дегрела, вође белгијског Рексистичког покрета и истакнутог СС-Вафен официра. Пријатељовао је такође између осталих и са швајцарским психијатром Карл Јунгом, књижевником Херманом Хесеом и пјесником Езром Паундом...
 |
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар