 |
Када се нађеш у градини
Гневу не може бити места
Ту једва стају стопе
Корак уздржан је и лак
Гура се светлост и пада
Правећи огледала около бразди
Твоја мисао мора да тиња
Да не би прешла на листове
Тек никлог расада диње
Јер тешка она може бити
Убојитија од орахообразног
Леда који над главама прети
Реч се изговара само смерна
Јер псовка најављује трулеж
А повишен тон закида младице
Под земљом и суши расад биља
У коме душа без разума
Пребива тајно и пева својим гласом
Нађеш ли се у градини
Гневан и раздражен
Натоварен псовком и грдњом
Бежи са места које личи рају
Јер ће га душа твоја натоварена
Тешким металима отровати
Претварајаћи га у бојиште
На коме силе паклене војују
Александар Марић
 |
Нема коментара:
Постави коментар