 |
 |
Постали смо Уклети Неимари
Изгубили смо Нит која повезује
Чаробну Свјетлост са загонетном Тамом
И све оно што по дану изградимо
Ноћ нам прогута или обезвриједи
Изложени Ћудљивим Вјетровима
И Хистеричним Кишама
Крећемо се овим Свијетом мукотрпно
Као кроз густу шуму
Обезглављено тумарамо и спотичемо
Од једног до другог дрвета
Неспособни да се препустимо Машти
У којој је садржана Истина и Рјешење
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар