* 15. октобар 1844 † 25. август 1900 |
Ница, 30. јануар 1888. године
Драга моја мајко, чини ми се да је данас светлије и боље. Јуче сам Ти, уколико се добро сећам, написао једно тужно рођенданско писмо. Био сам полумртав и уморан од болова. И небо је било пуно тешких снежних облака. Верујем да бих се често тако осећао када бих живео током зиме на северу: јер ја сам меланхолична животиња и неопходно ми је више сунца него другима. Опрости!
Драга моја мајко, чини ми се да је данас светлије и боље. Јуче сам Ти, уколико се добро сећам, написао једно тужно рођенданско писмо. Био сам полумртав и уморан од болова. И небо је било пуно тешких снежних облака. Верујем да бих се често тако осећао када бих живео током зиме на северу: јер ја сам меланхолична животиња и неопходно ми је више сунца него другима. Опрости!
Твоје старо створење
Филип Вишњић, Београд 2008 |
Нема коментара:
Постави коментар