Милан Миловановић: Плава врата (1917) |
пред сликом Милана Миловановића
Поведи ме у слику,
у урамљени делић вечности,
у водоскок светлости,
поред гуштера на белом зиду
што чека свој час да нас поздрави,
један од многих парова који боравише у овој слици,
жељан спокоја, сунца и заборава,
сигурности иза плавих врата недосањане куће,
исплаћене ратама меланколије.
Александра Ђуричић
Мирослав Б. Душанић: Врата |
2 коментара:
Како се ствари некако склопе, као саме од себе.
За добар мозаик је потребно вријеме...
Постави коментар