 |
Ко ће да ме заустави
Док о својој радим глави
Кад сам себи главу сечем
Певам место да лелечем
Тад ме горске виле чују:
Вином биљем ме лекују
И тако пред сваку борбу
Стављам главу ја у торбу
Падне л` ова са рамена
Из торбе јој стиже смена
Сви ми беху главоносци:
Свеци цари прости косци
Свети Јован - крсна слава
Пророк што све надвисава
А кнез Лазар двоглав сања
И цар Тројан с три лобање
Још Сунце неће заћи
Сваку ћемо главу наћи
Ад када на нас зија
Биће – обретенија
Свака глава је држава
Обретина – царевина
Ако моју џелат скине
Засијаће са висине
Опет ведра Опет чила
У сазвежђу Јабучила
Мирослав Димитријевић
 |
Нема коментара:
Постави коментар