 |
Рођена од свемира
сада и сама у свемиру,
некако сам далеко од свемира.
Стога сам осамљена.
Осамљена сам чак и кад сам с тобом,
али каткада се
знам вратити у свемир.
Не знам јесам ли ја свемир
или је свемир моје ја.
Моје срце тада је срце свемира:
моје очи тада су очи свемира
и ако се тада расплачем,
плачем, заборављајући све.
Наравно да киши.
И данас сам осамљена.
Далеко сам од свемира.
Осамљена сам чак и кад сам с тобом.
Јосано Акико
 |
Нема коментара:
Постави коментар