 |
| * 09. април 1821 † 31. август 1867 |
Прогони ме Демон кроз моја беспућа,
Лебди око мене као ваздух, свуда;
Продире у срце и разара плућа,
Испуњава ми душу чежњом вечног блуда.
Знајућ да Уметност љубав ми је права,
Узме каткад облик дивног женског бића,
И под изговором, лажним, привикава
Моје вреле усне на бешчасна пића.
Води ме далеко од Божјега ока,
Без даха и ломна, на пучину сињу
Досаде што зјапи пуста и дубока;
Баца ми у очи смушене од бдења
Замазане крпе, ране, голотињу,
Сав језиви прибор и строј Уништења!
Шарл Бодлер
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар