 |
УРЕЂЕЊЕ ЈЕБЕМТИЖИВОТНОГ ПРОСТОРА
Седимо Жеђ, Глад и ја и некако сам ја најкрволочнија и неутољива. Мени кад је тешко, ја извадим тегове из џепова. Завучем руку у фиоку са чарапама, измешам их и вриштим А СРЕЋАН ДОБИТНИК ЈЕ... Прави кључ и гвоздена врата отвара. Без речи. Има тих људи који увек искористе ситуацију, ево нпр. као моја баба некад, крава да млеко, а она на крају покупи сав кајмак. Кад ми пукне филм па се пријавим у легију странаца да бијем туђе битке јер своје више не могу. Како ми је леп пораз у огледалу. Најтеже је бити захвалан. Јер кад си захвалан онда треба и да узвратиш, а одакле ти?! Не можеш стално да вадиш истог зеца из шешира, угинуће, а онда ћеш вадити лешину, што ће ме на крају отерати...
Када ми будеш дошао, убацићу своју огрлицу у време и заглавити ноћ тик пред свитање... онда ћемо разбити пешчани сат и поделити небо.
Наташа Андрић
 |
Нема коментара:
Постави коментар