 |
 |
не ломи ми срце
тешке су сјенке мртвих
не гаси плам
ноћи су утварне и хладне
не жртвуј ме
поштеди моје уморне очи
видјеле су наносе пијеска
трошан кров поточаре
стари воденички точак
видјеле су змије на стази
гуштере на врелом камену
видјеле су птицу
пјевала је изнад хрпе костију
и јаме вучије
Мирослав Б. Душанић
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар