* 03./15. октобар 1814 † 15./27. јул 1841 |
И чамно и тужно, и руку ником да пружиш
У часу душевних невоља…
Жеље? Залуд и вјечно жељет – чему то служи?
А љета иду – љета најбоља!
Вољети… ал кога?... накратко…. труда не вриједи…
А вјечно – зар ико волио је?
У се загледаш? Тамо од прошлог – ни траг блиједи:
Ништа су радост и муке твоје.
А страсти? Ту слатку болест, прије ил касније,
Ријеч је ума разагнала;
И живот, с хладном пажњом кад гледаш укуруг, није
До празна и глупа шала…
1840.
Михаил Ј. Љермонтов
Мирослав Б. Душанић |
1 коментар:
Хвала Вам, драги Мирославе! Нисам знала ово.
Постави коментар