 |
| * 29. фебруар 1956 † 13. септембар 2001 |
Нисам запамтио черге,
чергарења,
нити чергаре.
Не сећам се дрвених кола
нити белих и црвених арњева,
и не памтим стиснуту децу
у страху
од муње
и грома
када се спрема олуја
над равницом.
Нисам запамтио болест
нити прогон
велики као људска туга.
Нисам запамтио ни своје претке.
Родио сам се
када је све било изгубљено
у новом времену...
Гле,
аутострадама
јуре сватови у аутомобилима,
све около
и никако не могу да се пронађу.
 |
Помози ми да преживим
да не скапам као пас,
сам
без педигреа,
без маркице,
без узице,
завучен у некој рупи
да не пресвиснем од туге
и људске беде.
Помози ми да видим дан
и возове на прузи.
Између многих љубави
своје љубави немам
и зидом опасан
чувам камење од зуба времена.
Неко је друго време.
 |
Умрећу ноћу
једне кишне јесени
и сливаће се капи
низ моје лице
Умрећу
а ти нећеш знати
где сам,
и нећеш схватити поруку ветра.
Вечерас одлазим из овог града
И последњи пут
Љубим његове сене.
Трифун Димић
 |
4 коментара:
Ух!
Наш а ромски. .. Он је као ромолог радио у Заводу за културу Војводине. Прерано је напустио овај свијет... И умро је с јесени као што је у својој пјесми „Опроштај“ и предвидио... За његова живота објављена је једна мала збирка пјесама „Време самоће“ (1996.). Постхумно је Завод за културу Војводине припремио и објавио двојезичну збирку – на ромском и српском – „Сутра ћу на пут“ (2010.)... Кажу да једна улица у родном Новом Саду носи његово име...
http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=414.0
Хвала Вам!
Његове пјесме су објављиване по часописима... Многе књиге које се ту наводе а он им је аутор, нису књиге његовоих пјесама... "Погуби боже оне друмове" је Избор из ромске усмене књижевности - коју је он неуморно прикупљао... Писао је уџбенике, преводио на ромски језик... Зато га и називају ромски Вук Караџић
Постави коментар