 |
То је била светлост
без извора, без правца
светлост потпуна
ни од кога виђена
сама собом обасјана
јер ничег не беше
да буде од ње осветљено
није било места
одакле би се померила
и докле би дошла
није било ничег
што би је одбило или упило
и ничег што би је расипало
била је то светлост
са мраком помешана
једно од другог још неодвојено
то је било све
у потпуности ничег
све које садржаваше било шта
али не и састављено од свега
то је било нешто Једно
још никад неподељено
још никад несастављено
и свака душа упућена Богу
осећа се као део од Целине откинут
и зато поново ка томе целом тежи.
Леонид Шејка
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар