Тодора Шкоро: МАЈЧИНЕ РУКЕ

МАЈЧИНЕ РУКЕ

Дрхтаве,
као да се боје
да ме не повреде,
додирну ме па узмичу
под цицану кецељу,
натопљену хиљадама суза
даљине.
Смежуране,
као две птице промрзле,
на моје крило слетеле.
У њима видим себе,
и неке пределе давне,
и видим их нежне.
Узимам их и молим благослов
да, сад кад близу су,
загрле своје чедо
и никад ме
не пусте.

Тодора Шкоро

Фотографије: Мирослав Б. Душанић