Мирослав Тодоровић: ПЕЈЗАЖА ОВИХ СТИХОВИ

Данас ми је био лијеп дан, добио сам најновије записе ЛИСТОВА НА ВЕТРУ...
«Драги ИМЕ-њаче, ево мало лектире, мојих листова на читање и критику. Шаљем колико због песме Теби намењене, толико што си једном приликом написао да ови листови нису узалудни.. Ето, био си на овај начин међу мојим горама.»
... И нисам одолио, ишчитао сам их у једном даху. Обожавам те ЛИСТОВЕ, обожавам те „успутне БИСЕРЕ“...  и надам се, да ће једнога дана доживјети ту судбину да буду укоричени... За овај блог ћу ускоро направити један мали избор, а сада нудим само ПЈЕСМУ...

ПЕЈЗАЖА ОВИХ СТИХОВИ
 
                  За Мирослава Душанића

МОТРИМ пејзаж
Мотрим древну поезију како разлистава
Поетику логоса и све склапа универзално
Док песници још увек траже златно руно метафоре
Што ће све сабрати и као јутарња зора
Отворити лист песме пророчки исписан

О томе облаци небом хуј ветра понад гора
Видело зелене тишине пролећа и пејзаж
Из којег мотрим слике речи
Док ветар хуји понад гора свевремено

Гракће гавран чују тзв симболи епике
Истину вечности тумачи трава
У њој књига наших наслови
Невидљиве странице песме и
Пејзажа ових стихови = слике

Трешњевица, април 2015.

Мирослав Тодоровић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић