 |
Од дрвета црвеног барка је моја,
А моја флаута од јасписа.
Водом се скида мрља са свиле,
Вином – из срца немир.
И ако имаш барку лагану,
Вино и жену милу,
Чега ти више недостаје? Ти си у свему
Сличан генијима неба.
Николај Гумиљов
/Превео: Миломир Булатовић; преузето из СЛОВО, бр. 36-37; Никшић, март 2012./
 |
Нема коментара:
Постави коментар