 |
Цвећарка
Сама цвет
Кад застадох у царству цвећа
Осмехом бисерне сете понуди ми
Маргарете
Часак два минуше
Тишина склопи се нема
Рука моја крену букету жутих
Хризантема
Цвећарка
Сама цвет
Кад пођох из царства њеног
Бојама утихле сете у воду спусти
Маргарете
Веселинка Стојковић
 |
4 коментара:
Где их нађосте, драги Мирославе? Са историјом маргарете. Хвала Вам. Ви умете да изненадите, обрадујете.
Поздрав из Врања које је небо резервисало за кишу 2. маја сваке, или готово сваке године. Чујем је како фино, мајски добује, у овај вечерњи сат, данас се само час-на-час искрадала из небеских недара. Жао јој било пијачне суботе. А ја седим уз компјутер који даје, али више отима. Отима здравље, отима живо дружење, стисак руку, поглед, реч, жив осмех, живу радост, живу сузу.
И Ви сте ту, и много нâс је уз компјутер. Ех, да је среће, па да се сви ми који смо у интернетском пријатељству нађемо на неком широком, ево, мајском простору и у мајском времену, под живим небом у живој лепоти и живом ваздуху...
Хвала Вам за живе маргарете на фотографији.
Много Вас поздрављам.
Веселинка
Драга Веселинка,
Отишао сам данас у цвјећару да их купим. Цвјећарка је имала различито цвијеће у понуди – што је овдје суботом нормално, али ја сам хтио само маргарете...
А вријеме је и овдје промјенљиво, цијели дан било облачно а предвече се указало сунце. Још је прилично свјеже, ујутро 2-6 а дневна 12-15 степени. А и влажност је страховито висока, што мојим костима (покретљивости) не одговара. Тада су болови на граници подношљивости...
Чекам топлије дане да се „сручим“ у шуму и на језеро...
Било би лијепо када би се окупили...
Срдачан поздрав!
Мирослав
А ја сам се, ето, у том давном тренутку предомислила. Остао је овај запис.
Моја туга је превладала.
Постави коментар