 |
За мене је отац увек био отац
Мој пастир на ливади и на облаку
Кад јуче нестане и сутра осване
Мој отац са срцем препуним љубави
И животом једнако стварним
Као слике ужаса у бешћутном камењу
Прихватиће ме у своје крило
Једнако топло као што је крило
Мог земаљског оца било
Душанка Милатовић
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар