* 20. јануар 1948 † 09. децембар 1994 |
МОЛИТВА ЧУВАРА
Шта још тражити
у времену достојном префињеног заната,
заната за оштроумне,
а да не одлутамо далеко,
против себе Те окренем.
Све је сређено и ради вежбе само,
померимо коцкице, шибице креснимо,
главе у кукуљицама заменимо,
одела им ишчеткамо.
Мирни су они, драги,
хлеб су заслужили
и кад нам претекне, дамо им.
Кад не претекне, балоне одвежемо,
организујемо организујемо,
у куту и сузу пустимо.
Све је пажљиво ограђено.
На ваљано опраним стаклима око нас
нема ликова.
Нема их ни међу нама и њима.
Добро је тако.
Лик је један, непоновљив.
Пароле нередовно мењамо.
Учинак је бољи.
Нема опуштања, непријатеља
реда, мира, безакоња рајског.
Доколице, нашег противника.
Пар речи можда само, молитва кратка:
Дозволи ми каткад мали нехат,
неки попуст да учиним,
(ђаволак мозак, остатак прошлости)
срце да ми се ослони на уредан поток
и правилан цвет.
Наговештај ми дај,
строго чуване собе у коју ћеш ме увести,
чисте постеље,
у коју ћеш ме положити.
Душан Вукајловић
Нема коментара:
Постави коментар