Веселинка Стојковић: СУСРЕТИ И ПАМЋЕЊА

Срце чека

Душо моја, душичке,
Што питујéш кьд све знајеш?

Везак везем, јелéк шарам,
С пролет, душо, разговáрам.
Ласте дошле, цвеће цьвти,
Башча цькли, башча şьмни;
Небо с’ игра, вода ује,
Поље, гора одјекýје.

Гласак с’ јавља, душо моја,
Гласак збори, зановéта:
– Све ј’ до века, све ј’ до века.

Срце чека, срце чека.

Срце ћути

Душо моја, душичке,
Отиде ми, однема те;
Пролет мина и друг стигна,
Дьн и ноћ не дремнá, не заспá.

Душо моја, душичке,
Пролет по пролет, зима дођé;
И да спијем и не спијем,
И да појем и да плачем,
Све ми исто.
Сьг си згрћам моје време,
Старос, младос – све по ред,
Сал ми тој од Бога добро;
Не те чекам, не се надам.

Срце ћути, срце ћути.

Фотографије: Мирослав Б. Душанић