Пиле изађе из
круга, љуштуре.
Изађи и ти.
Губим контролу.
А шта ме
контролише?
Нашла свој круг
међу концентричним
круговима.
Немир.
На месту пробијања,
остала рупа.
Убод инсекта
убрза зрење.
Израстао ми испод
коже квинтни круг,
усијани земљани
лонац, завијен
спиралом од
црвеног бакра.
Округла материја
која у стомаку
пребива и рађа.
Светло, воду и реч.
Цурим секундама
у кругу, у центру
збивања. Изашла из
света који одбројава.
Татјана Дан Ракић
Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар