 |
| * 24. фебруар 1885 † 18. септембар 1939 |
Мото: Ко је увређен овим стиховима, и сам припада говнарима.
И не желим, кад већ до гуше имам их,
Пријатеља мојих, говнара тих.
Више волим говеда, мачке, а да не говорим о псима,
Инсектима, неким аутоматима,
Чак и оним станичним, иако су без лица,
Који немају ни мајку ни оца,
Јер знам, да мачка неће слагати мјаукањем,
А пас својим лајањем,
Да крава неће шикнути витриол, него млеко,
А стеница... не знам шта бих више рекô,
А да не буде налик на просеравање.
Кад, на пример, у аутомат убацим парицу,
Могу да очекујем са сигурношћу чоколадицу,
А не лажљиву реч, лицемерну бесмислицу,
Која те бесрамно шамара по лицу,
С притајеном злобом, жудећи неправедно што,
Очита лекцију, ах, уобичајено просташтво.
Станислав Игњаци Виткјевич
/Пријевод са пољског: Зоран Ђерић/
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар