Професорица и пјесникиња: Јелина Ђурковић

Јелена Анжујска

Идем за твојим зовом и снагом
И гором и водом, беспућем, а с надом
Оданост моја да ће да надјача
Несигурност јаве и суровост мача.

Долином јоргована, плавом измаглицом
Будуће вијекове засијавам клицом
А росом и сузом мирим размирице:
Бјелину љиљана и жезло краљице.

Теби уз кољено, као на узглављу,
Из зјеница благих храним се љубављу,
Испод мрка брка срчем медовину
А срце узвраћа: нађох домовину.

Јелина Ђурковић

«Данашња слика свијета није ограничена само на један народ и једну културу, она  обухвата цјелину глобалног друштва у којој једна (западна) половина успоставља неоробовласничке односе помоћу оружја и „интернета“ и настоји да га наметне оној другој половини свијета. У таквој неравнотежи мали народи су изложени олујној вјетрометини, а у олуји се најлакше са тла подижу твари без тежине и људи без морала и одговорности.»

Јелина В. Ђурковић 
/«Премотавање неспокоја» у РАДОВИ Филозофског факултета, број 14, књига 1; Пале 2012./ 

Фотографије: Мирослав Б. Душанић