Припопевање је
кованица коју сам морао
да измислим како бих
у једној речи објаснио
моје приповедне песме
У жељи да искажем
језик слике
мисли и ритам
који носим у себи
који ми се увек намеће
баш тако, као припопевање
Много је људи
пријатеља
блиских
по перу и навикама
писања и читања
Који ме не размеју
А све је веома једноставно
Живот је сурова проза
коју кроз стихове
као кроз призму ломим
поетизујем
чиним га ритмичним
динамичним
збијеним у зрно мудрости
смисла и лепоте
које даривам људима
Радован Влаховић
Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар