 |
ЗАВЕТ. И. НЕ
У уму човековом постоје, верујем, огледала,
можда скривена и савршена, ненапрсла.
Она збуњују, у сну, обичне људе
и необичне
којима се још није указала важност и величина
небеса и истине.
Бабе носе црне мачке
и дете које је зачео Ђаво
и успут придикују о истини
као сулуди поп с предикаонице.
Виделе су сву беду судбине,
крв, безбројна смакнућа,
толико лешева
и навикле се на очај
и на сва обећања монструма,
налазећи оправдање
за злочине
и за сваког џелата понаособ.
Шекспир је савременик чудовишта.
У уму човековом постоје, верујем, огледала,
можда скривена и савршена, ненапрсла.
Она збуњују, у сну, обичне људе
и необичне
којима се још није указала важност и величина
небеса и истине.
Бабе носе црне мачке
и дете које је зачео Ђаво
и успут придикују о истини
као сулуди поп с предикаонице.
Виделе су сву беду судбине,
крв, безбројна смакнућа,
толико лешева
и навикле се на очај
и на сва обећања монструма,
налазећи оправдање
за злочине
и за сваког џелата понаособ.
Шекспир је савременик чудовишта.
Ударац у потиљак;
батинаши у црном.
Вода мрзне
и душе, усред лета.
Замрзавање историје, народа,
фрижидер џиновски и незграпан.
Конструисали су га монструми
уз помоћ побуњених анђела.
*
Џелате најбоље познају џелати.
Лажови могу бити пријатељи.
Из помрчине искрсавају прилике
чудовишта. Ћутање нас живе сахрањује...
...
Мирослав Лукић
 |
Нема коментара:
Постави коментар