Завршила је стару листопадну школу
Она је прва медицинска сестра за биљке
Звездане јој руке у љубави – а сунчане у болу
Којима скупља децу у мирисне навиљке
Биљна јој се породица на десет хектара пружа
И свака њива је чиста као болничка соба
Мајка је у њима и ваза и букет ружа
И први весник пролећнога доба
Расад паприке негује као ћерку и сина
Ноћу га мушемом покрива да се не прехлади
Јер биљка је и плод и род и динар
А беспарица може народе да завади
Моја мајка је завршила листопадну школу
Она је патронажна сестра за њиве бремените
На бели багрем јој миришу руке у болу
И очи су јој лековите
Мирослав Димитријевић
Нема коментара:
Постави коментар