 |
«Иконографија убеђивања погађа, чак и више од речи, срж нашег бића. Сваки демагог, сваки обмањивач, сваки рекламни агент, зна и искоришћава убеђујућу моћ добро изабране слике...
Али, многе од наших слика су отелотворење идеја маскираних у неутралне описе природе.
Ово су најмоћнији извори прилагођавања, пошто нас идеје, које се износе као описи, наводе да изједначавамо експериментално са недвосмислено тачним.»
- Стивен Џеј Гулд / Stephen Jay Gould, Wonderful Life
(New York: W. W. Norton, 1989, p. 28)
Али, многе од наших слика су отелотворење идеја маскираних у неутралне описе природе.
Ово су најмоћнији извори прилагођавања, пошто нас идеје, које се износе као описи, наводе да изједначавамо експериментално са недвосмислено тачним.»
- Стивен Џеј Гулд / Stephen Jay Gould, Wonderful Life
(New York: W. W. Norton, 1989, p. 28)
ПРЕДГОВОР
За време мојих студија физичких наука и постдипломских студија биологије на Универзитету Калифорнија, Беркли, веровао сам скоро свему што сам читао у својим удџбеницима. Знао сам да су књиге садржавале мањи број штампарских грешки и мање чињеничке грешке, и био сам скептиан на филозофске тврдње које су ишле изван тих доказа, али сам мислио да је већина онога што сам учио било у суштини тачно.
Ипак, док сам завршавао свој докторат из ћелијске и развојне биологије, приметио сам да су сви моји уџбеници који се баве еволуционом биологијом садржавали недопустиву грешку - цртежи ембриона кичмењака показују сличности које су требале да буду доказ за порекло од заједничког претка. Али, као ембриолог знао сам да су цртежи погрешни. Не само да су искривљено приказивали ембрионе које је требало да приказују, него су такође изостављали раније ступњеве на којима ембриони изгледају веома различито једни од других.
Моја процена цртежа ембриона потврђена је 1997. године када су британски ембриолог Мајкл Ричардсон (Michael Richardson) и његови сарадници објавили чланак у часопису Anatomy and Embryology, упоређујући цртеже из уџбеника са правим ембрионима. Ричардсон је касније цитиран у водећем америчком часопису Science како каже: "Изгледа да се испоставља да је то једна од највећих превара у биологији."
Па ипак, већина људи остаје несвесна истине, а чак и уџбеници објављени после 1997. године настављају да приказују ове погрешне цртеже. Открио сам да и многи други примери из уџбеника такође искривљено приказују доказе за еволуцију. Испрва ми је било тешко да у то верујем. Како је могуће да толико много уџбеника садржи толико пуно погрешних представа, и то тако дуго? Зашто нису примећене раније? Затим сам открио да су други биолози приметили већину њих, и да су их чак критиковали у писаној форми, али су њихове критике биле игнорисане.
Ипак, док сам завршавао свој докторат из ћелијске и развојне биологије, приметио сам да су сви моји уџбеници који се баве еволуционом биологијом садржавали недопустиву грешку - цртежи ембриона кичмењака показују сличности које су требале да буду доказ за порекло од заједничког претка. Али, као ембриолог знао сам да су цртежи погрешни. Не само да су искривљено приказивали ембрионе које је требало да приказују, него су такође изостављали раније ступњеве на којима ембриони изгледају веома различито једни од других.
Моја процена цртежа ембриона потврђена је 1997. године када су британски ембриолог Мајкл Ричардсон (Michael Richardson) и његови сарадници објавили чланак у часопису Anatomy and Embryology, упоређујући цртеже из уџбеника са правим ембрионима. Ричардсон је касније цитиран у водећем америчком часопису Science како каже: "Изгледа да се испоставља да је то једна од највећих превара у биологији."
Па ипак, већина људи остаје несвесна истине, а чак и уџбеници објављени после 1997. године настављају да приказују ове погрешне цртеже. Открио сам да и многи други примери из уџбеника такође искривљено приказују доказе за еволуцију. Испрва ми је било тешко да у то верујем. Како је могуће да толико много уџбеника садржи толико пуно погрешних представа, и то тако дуго? Зашто нису примећене раније? Затим сам открио да су други биолози приметили већину њих, и да су их чак критиковали у писаној форми, али су њихове критике биле игнорисане.
Образац је доследан и указује на нешто више од просте грешке. У најмању руку, указује на то да дарвинизам охрабрује извртање истине. Колико се ових извртања чини несвесно, а колико намерно, остаје да се види. Али, је резултат јасан: Студенти и јавност се систематски погрешно информишу о доказима за еволуцију.
Ова књига говори о тим доказима. Да би их документовао, користио сам цитате из радова стотине научника, од којих већина верује у дарвинистичку еволуцију. Када их цитирам, то не чиним због тога што желим да изгледа као да они одбацују Дарвинову теорију; већина од њих је не одбацује. Цитирам их зато што су експерти по питању тих доказа.
Где год је било могуће, избегавао сам стручни језик. За оне који хоће више детаља, укључио сам опсежне белешке на крају књиге које упућују на научну литературу. Намена белешки није да буду исцрпне (осим тамо где набрајају изворе цитата), већ да помогну читаоцима који желе да истражују ствари подробније.
Где год је било могуће, избегавао сам стручни језик. За оне који хоће више детаља, укључио сам опсежне белешке на крају књиге које упућују на научну литературу. Намена белешки није да буду исцрпне (осим тамо где набрајају изворе цитата), већ да помогну читаоцима који желе да истражују ствари подробније.
После текста поглавља следе два додатка. Први критички процењује десет широко коришћених уџбеника биологије, од средње школе па до постдипломског нивоа. Други предлаже упозоравајуће етикете, као оне које се користе на кутијама за цигарете, за школе које би можда желеле да их поставе у свој наставни материјал да би упозорили ђаке и студенте на погрешне информације.
Многи људи су били веома љубазни да прегледају и дају коментар на овај мој рукопис. Неки од њих су то јавно учинили, а други су желели да остану анонимни. У појединим случајевима, ови други су изабрали анонимност да не би дошли под удар од стране људи који се одлучно противе закључцима ове књиге.
- Сијетл, Вашингтон
Јул 2000
Многи људи су били веома љубазни да прегледају и дају коментар на овај мој рукопис. Неки од њих су то јавно учинили, а други су желели да остану анонимни. У појединим случајевима, ови други су изабрали анонимност да не би дошли под удар од стране људи који се одлучно противе закључцима ове књиге.
- Сијетл, Вашингтон
Јул 2000
 |
| ISBN: 978-0895262004 |
Нема коментара:
Постави коментар