Добитник "Песничке хрисовуље" Српске духовне академије из Параћина |
Шта чекамо овде на агори окупљени?
Кавафи
у очима које стражаре
пред огледалом
у мрклини
у сновима
у свитања
у вјетру с југа
иза друге стране облака
у крошњама храстова
у њиховим сјенкама
у камену
у прашини и пепелу
и никад на истом мјесту
... долазе варвари
свијет се мијења
небо и земља као раље
вучије
из дана у дан губим
осмијех
и моћ пјесме
крварим
заморених удова
небо или земља
увијек ме изнова силе
да одредим завичај
Тонију Пердићу
писање поезије је јерес
драги тони
умор, и задах прашине
записа андрић
из ње се сумња рађа
а не истина
истина се не поје
ријечи су језиво наге
драги тони
из њих потеку сокови
и нагло пресахну
поезија је проклетство
раскош ратова
укалкулисана судбина
самотна суза
на брисаном простору
васкрсну звијери
разјапљених чељусти
и спремних на ујед
кад напустиш дом свој
драги тони
и нађеш се у простору
у којем и гавран ћути
покрену се тајне силе
ријечи уштиркане
и куљају у мимоходу
као шумски духови
на зборно мјесто
да би биле жртвоване
и подигну се вјешала
која бих назвао пјесмом
Мирослав Б. Душанић
3 коментара:
СРЕЋНО!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Поново сам мало живнуо... ХВАЛА! ХВАЛА!
Реч је чудо. Не даје се сваком у пуној снази.
Постави коментар