 |
Нестаде за трен сва љепота –
црни се облаци небом вуку,
иако сунце тек је изашло,
дан мучно плови у мрачну луку.
Нестаде за трен сва љепота –
цвркут се птица не чује више,
и стаде ријека, и вјетар стаде,
гледајућ' дан како издише.
Нестаде за трен сва љепота –
из мајских ружа отров се шири,
жмиркају тужно звијезде са неба,
а мјесец неће ни да провири.
Нестаде за трен сва љепота –
да л' дан је није чувати знао,
па сад кȏ просјак тражи и моли
свјетлости зрачак ко би му дао.
Јелена Глишић
Нема коментара:
Постави коментар