 |
Из преписке са Душанићем
Не плачи за отаџбином,
нема је више.
Зидај песме, уздижи
од речи куће
да има где да се склони
род наш насушни,
од суше,
од поплаве,
да сачува главе.
Песме су наше
храмовне куће,
које не могу да сруше,
ту се молимо,
то је једино могуће.
Власта Младеновић
 |
Отаџбина
Отаца наших дом.
Синова наших, кћери.
Отаџбина
Песме су наше.
Везујмо их у чворове.
Отаџбина
Загрљаји су наши.
Сунчевим трагом ход.
Отечество
Бог је наш и мир с Њим.
Отечество смо ми ми.
Веселинка Стојковић
(Минијатуре)
11 коментара:
Савршено!
У потпуности... Одушевио ме је...
Приметила сам је када сте је објавили. Заиста је савршена. Погледала сам сада време, а као да је јуче било.
Опет је читам...
Отаџбина
Отаца наших дом.
Синова наших, кћери.
Отаџбина
Песме су наше.
Везујмо их у чворове.
Отаџбина
Загрљаји су наши.
Сунчевим трагом пут.
Сунчевим трагом ход.
Нажалост наступа принудна пауза. Од данас сам поново у болници на лијечењу...
ПОЗДРАВ!
Отечество
Бог је наш и мир с Њим.
Отечество смо ми ми.
СА БОГОМ!
Sto vise citam Vase tekstove i pesme cini mi se da nisam uludo ucio slova.
Tek sada shvatam da ipak ima dobrih,iskerenih, plemenitih koji su u mogucnosti da svoj najbolje podele sa velikim brojem ljudi.
Hvala za ono sto nam dajete deo svojih intimnih zapisa.
Lep pozdrav i do citanja.
Захваљујем на лијепо сроченом коментару... И од срца поздрав из Њемачке.
Постави коментар