 |
Ријечи мале ријечи вријеђају ријечи не говоре
Наше ријечи немају шта више да кажу
Свјетлости сјаје али без сјаја
Ходам сам носећи на уснама стихове
Из којих ти улазиш у литературу
Мој унутрашњи говор тражи твој дах
Ова уста живе твој живот
И још су заљубљена у онај зид
У онај поглед и лице у огледалу
С неба откида се једна звијезда
Припија се у тијело и освјетљава ову тишину
Скамењује ме и ослушкује празнину
Примјећујем да овај живот одржавам
Чувајући твоје лице и крв која више није моја
Господе само ме сјенка подсјећа на тебе
И твоју радост на камену Саломе
Радмило В. Радовановић
 |
1 коментар:
Дивно
Постави коментар