Проса немамо,
а за пшеницу да не говорим.
Себар из Сирнића
XIII в.
у тескоби овој и у смраду овом!
Туго, тужице,
па ову немам коме исповедати,
само теби, Косенице.
Мајко Божија,
изнеси ме из ове напасти,
јер нас невером оклеветаше праведне —
зна Христос ...
Рајчин Судић
око 1360.
Пахомије земља
Пахомије трава
Пахомије златравни.
Грех мој преда мном јесте непрестано.
Легнувши на одар,
сети се гроба,
мисли на ово.
Страх и трепет отргнуће ме од грехова мојих.
Боже, прости грешнога Пахомија душицу.
Пахомије
1389.
прими тело као своје.
Читалац Осмогласника
XIV в.
Авај мени што проводих ноћи
пишући о зависти.
Јеромонах Онуфрије
XV—XVI в.
или одбегнемо?
Земља и небо,
сунце и месец,
звезде и море,
реке и бездани
вапију на ме ...
Теодор Љубавић
1519.
где ме на те враг нанесе.
Печалник
XVI в.
данас здравује, сутра болује,
данас се радује, сутра тугује,
данас у младости, сутра у старости,
данас у слави, сутра у бешчашћу,
данас у глади и жеђи,
сутра у ситости и пијанству ...
Митрополит Михаило
1682.
Попе Оливере, лепу јеси књигу преписао. Да ли си је слепим оставио?
Зашто бисер кад га нема ко куповати? Зашто слепим књига, кад су мудри о ђаволу, а о Богу луди?
Не читају књигу умом и очима, већ капљу свећом и пухором и свачим неприличним.
Књигољубац
XVII в.
◊ஜ════════☺ஜ۩۞¬۩ஜ☺═════════ஜ◊
* Издавач НОЛИТ, едиција Мала књига, 65; Београд, 1962.
◊ஜ════════☺ஜ۩۞¬۩ஜ☺═════════ஜ◊
* Издавач НОЛИТ, едиција Мала књига, 65; Београд, 1962.
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар