када ми се појавила на прозору
са оним ногама од два и по метра
прекрштеним изнад авеније наше госпе
од копакабане тела насапуњаног даво сапуном
за свакодневну употребу нисам се удаљавао
одатле да је не би губио из вида писао сам
поеме, песме и љубавна писма на које
нисам добио одговор све до оног згужваног
поподнева кад су ти тело поцепали на комаде
и у полумраку пред ноћ га заменили
гигантским паковањем хлеба на шните.
Грегорио Дувивие
/Са португалског превео Дејан Тиаго Станковић/
Електронско издање часописа
3 коментара:
Срећно!
Drago mi je da vam se dopala poezija. ☺
Али у сваком случају то је заслуга доброг одабира и пријевода...
Многи од нас радо прочитају добру књигу (прозе, поезије, есеја...), но мало ко обрати пажњу на преводиоца... Ваш труд се исплатио.
Хвала на јављању и искрен поздрав из сјеверних предјела.
Постави коментар