 |
Мирне зидине
Скриваху видик изван самог себе
Те маховине ноћних немира
Што огроздале падају на чула
Утврђења саздана од брда
Без стаза
Без светлуцавог стења
Под голобрадом брадом аветне ноћи
Стопало ми се одмара
По уљаним пољима
Где сребре се
Усијана телеса
Тек расповитих зора
У зидинама се мрешкају
Трагови још једне светлости
Прашњаве
Титраве
Сетне
Дејан Богојевић
/Преузето из ТРАГ; Часопис за књижевност, уметност и културу, година V, књига V, свеска ХХ; Врбас, децембар 2009./
 |
Нема коментара:
Постави коментар