 |
Моја су деца два моја обличја,
моји савршени кругови.
Моја су деца стискана, обликована,
и с једне и с друге стране.
Моја су деца, истретирани
савршени кругови, моји кљунићи
који сваки пут, кљуцкањем поједу
по једну тачку мог измишљеног
савршеног круга. Моја деца, моји
најдражи кругови, својом памећу
деформишу кругове које им
годинама кројимо и нехотице
притискамо оним искривљеним
својим ивицама. Моја деца, својом
нервозом разарају моје кругове,
вољом откључају моје време. Она
су прегласна и својом буком
урањају у мој круг. Моја су деца
борбена, боре се сама са собом.
Имају нас и не труде се да нас
потроше, јер ми се трошимо сами.
Једнога дана, када за то дође време,
моја ће деца затворити све кругове
стати у један концентрични, погазити
тачку, јер моја су деца савршена,
она знају да везују кругове.
Татјана Дан Ракић
 |
| Матеја |
Нема коментара:
Постави коментар