 |
| Народна књига, Београд 1987. |
На обали црног
мора
разговарао сам с руским песником
о поезији о Гогољу
Шекспиру
Стаљину о страху
ветар је разносио с усана
наша речи
залазило је сунце
поплавило је црвено
крвљу
воду ваздух земљу
Шекспир је море
носио на својој грбачи
бродове натоварене зрном
говорили смо о кризи
лирике романа драме
Шекспир је оплођивао Европу
сахрањивао мртве
водио ратове
Смејао се од уха до уха
питао гласом "сиротог Тома"
за укус поједеног говнета
салате од ловорова листа
добродушно се натресао
Држао нас на длану
остављао на песку
и почео да улази у море
с отвореним жилама
Тадеуш Ружевич
/Пријевод: Петар Вујчић/
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар