 |
| Seiichiro Shishido |
У спомен на Жарка Команина
Праћен погледима радозналих очију кроз кључаоницу
Пролазник се зауставио и убрао цвијет бијелог сљеза
Прошао поред чокота винове лозе и грма дивље руже
Онда је убрзао корак и нестао у плавети на хоризонту
С вечери су у многим домовима засвијетлиле свијеће
Цијелу ноћ кликтале су совуљаге а пси остали нијеми
Умјесто пијетлова нови дан најавиле муње и громови
Са околних брежуљака кровове кућа притисли облаци
И прије него што је село потопљено огласило се звоно
Само од себе распростирући потмуло и посљедњи пут
Мирослав Б. Душанић
 |
| Satoru Tsukamoto |
1 коментар:
Време је одлетело...
Постави коментар