 |
Зид иза мојих леђа раздваја ме од Свитања
Јованка Стојчиновић Николић
Не сналазим се у овом простору таме
Простору туђем без трага од завичаја
У којем трулеж и буђ
У којем демони и пагански богови
Умјесто шетача
У којем не горе ватре чак ни пепела
У којем се само смрзавам и слутим
Како зид иза мојих леђа стално расте
А Нови дан неухватљиво измиче
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар