 |
У знак сјећања на тетку Нетку (Нену) Душанић
Боже
који си ме до овога часа довео невидљив
води ме и даље концу мојих жеља
Антун Бранко Шимић
Тог поподнева пронађене су још неке женске ситнице
Руж за усне пинцета маказице пудер четкице
Сједила је отмјено са огледалом у крилу и уљепшана
Очи су јој биле широм отворене
И ништа није наговјештавало да се догодила смрт
Умрла је огледајући се у огледалу
Изоштравала је обрвице у предјелу с дивљим ружама
Највјероватније свјесно посљедњи пут
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар