 |
Јер вријеме је близу...
A видјех:
Жену пијану
С рукама
Прљавим
Са језиком
Ћопавим...
Увис, високо
Дигла је чашу
Смрти својој...
A живот посрче
Гутљајем једним!
И видјех
Koшпа обична, празна;
Без сјемена и језгра...
Роговима сопственим
Избодена
Сопственим ријечима
Изгажена
Завезана у себи
У празнини својој
Заувијек од себе
ПОРАЖЕНА
Александра Мариловић
◊ஜ════════☺ஜ۩۞¬۩ஜ☺═════════ஜ◊
* Пјесма садржи тематику o „блудници из Откровења, тајну жене и звјери...“
 |
Нема коментара:
Постави коментар